Zdrava ishrana

Štampa


Zdravlje je oduvek imalo status najvišeg ranga. Stoga nije slučajno što je iz nataloženog narodnog iskustva iznikla i naša poznata narodna poslovica "zdravlje je najveće bogatstvo".
Naravno, zdravlje je potrebno kontinuirano sticati i ulagati neophodan trud da se ono kroz ispravno življenje očuva i ojača. Posebno, to treba imati u vidu u današnjem vremenu, karakterističnom po brojnim tehnološkim blagodetima, usled kojih su čovekove fizičke aktivnosti svedene na najmanju meru.
U traganju za najboljim rešenjem ovog problema rekreacija je postala opšta parola i delatnost koja treba da obezbeđuje nužnu biološku ravnotežu čovečijeg organizma. Upražnjavanje sportsko-rekreativnih aktivnosti stvara pozitivne emocije, vedro raspoloženje, životnu radost. Osećaj vedrine i zadovoljstva koji se tako postiže poboljšava aktivnost nervnog sistema i time se pozitivno utiče na rad drugih organa i sistema.
Sistematsko upražnjavanje rekreativnih aktivnosti poboljšava aktivnost srca i srčano-sudovnog sistema. Pozitivan uticaj na respiratorni sistem takođe se višestruko manifestuje: povećava se elastičnost grudnog koša, vitalni kapacitet pluća, sposobnost većeg iskorisćenja kiseonika i dr. Pošto je mogućnost za značajnu energetsku potrošnju u uslovima savremenog rada svedena na minimum, odgovarajući programi aktivnosti u rekreaciji veoma su podesni za uravnoteženje energetske potrošnje i borbu protiv gojaznosti kao jednog od ozbiljnih faktora rizika kardio-vaskularnih oboljenja.
Zato, rekreacija, telesna vežbanja i bavljenja fizičkim vaspitanjem i sportom predstavljaju bitan segment u građenju istinske filozofije zdravog života. Jer, time se, pored ostalog, ne obezbeđuje samo optimalna vitalnost pojedinca-vežbača, već, razume se, i kvalitet bivstvovanja nacije u celini.

NUTRISTIKA

Da bismo održali telo u dobru zdravlju, u normalnim aktivnostima ili pri pojačanoj telesnoj aktivnosti, potrebno je osigurati određene namirnice. Kada vežbamo umereno, ali redovno, nema potrebe radikalno menjati ishranu. Treba naučiti proceniti da ravnoteža prehrambenih namirnica koja nam je potrebna može biti različita za one koji se uopšte ne bave telesnom aktivnošću. Vrlo je važno da, pored različite vrste proteinske hrane, voća i povrća, jedemo i odgovarajuće količine ugljenih hidrata koji su potrebni za rad mišića, a i kao zaliha vežbanja.
Intenzivna fizička aktivnost je metabolički, fizički i psihički stres koji u organizmu izaziva velike promene. Upravo zbog toga, energetske potrebe sportista i ozbiljnih rekreativaca su više nego energetske potrebe ljudi koji se ne bave sportom aktivno.
 
Pri svakodnevnoj ishrani koja je često samo usputna briga teško je zadovoljiti potrebu našeg organizma za svim nutrijentima u potrebnoj meri, kvalitetu i kvantitetu. Pomoću preparata za dopunu ishrane (suplemenata) moguće je hraniti se prema zadatim pravilima.
Sportisti, kao i rekreativci, uzimaju suplemente iz sledećih razloga:

•    da zadovolje povećane potrebe za hranjivim sastojcima,
•    da poboljšaju fizičke performanse tela,
•    da povećaju snagu i izdržljivost,
•    da skrate vreme oporavka,
•    da olakšaju tegobe zbog napornih treninga,
•    da poboljšaju rehidrataciju itd.